Pistaći ili Pistacio je listopadna biljka grmolike forme. Poreklom iz Azije, ali kao nema prevelike zahteve prema zemljištu, dobro uspeva i na našem podneblju. Može narasti do 10m i ima životni vek do 100 godina. Rađa nakon 5 godina, zavisno od podneblja.
Nije osetljiv na niske temperature, iako mu prijaju toplija podneblja, pistać dobro podnosi raspon temperature od -30 °C do 42 °C i visine do 1200m. Ima jak koreni sistem pa dobro podnosi visoke temperature i duge suše. Pogoduju mu duboka i glinena zemljišta.
Pistać je dvodoma biljka. Oprašivanje pistaća vrši se tako što se na svakih 10 sadnica pistaća sa ženskim cvetovima sadi jedna sa muškim. Muške i ženske biklje mogu se razlikovati po boji i krupnoći lista, muške biljke imaju tamnije i duže, dok ženske svetlije i ovalnije listove.
Plod pistaća izuzetnog je ukusa a bogat je i hranljivim materijama i to 20% proteina, 50% masnog ulja, 20% ugljenih hidrata i 2% vlakana. Od minerala sadrži kalijum, kalcijum, magnezijum, gvožđe, a njegovo blagotvorno dejstvo na kardiovaskularni sistem naučno je dokazan.
Plod pistaća, jako je cenjen i tražen na tržištu, što ovoj biljci daje dodatni značaj među uzgajivačima.
